Ukoliko su prepoznate na vreme, ove različite komplikacije mogu biti tretirane na razlicite načine a kod nekih pacijenata progrsija ovih komplikacija može biti usporena ili čak i stopirana. Nadalje, neke skorije studije ukazuju da specifične lezije na tkivima mogu biti prevenirane ili čak može doći i do njihovog potpunog povlačenja.
Iako je kontrola nivoa glukoze esencijalna, druge terapijske mere moraju biti razmatrane kako bi se kontrolisao krvni pritisak i lipidni status pacijenata.

Glavnu ulogu u kontroli komplikacija Dijabetesa melitusa među svim raspoloživim medikamentima imaju kardiovaskularni lekovi, dominatno ACE inhibitori. Eksperimentalni i epidemioloski podaci sugerišu da aktivacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron igra važnu ulogu u povećanju mikro- i makrovaskularnih komplikacija kod ovih pacijenata. Ne samo da su ACE inhibitori potentni antihipertenzivni agensi nego postoje brojne studije koje ukazuju da lekovi iz ove grupe poseduju specifični “organ-protektivni” efekat. Za isti stepen kontrole krvnog pritiska u poređenju sa drugim antihipertenzivnim agensima, ACE inhibitori poboljšavaju funkciju i deluju protektivno po tkivo organa na koji deluju. Dokazano je da ACE inhibitori poboljšavju funkciju bubrega, srca i u određenom stepenu , funkciju ociju i perifernih nerava pacijenata sa Dijabetesom melitusom. Ovi lekovi ispoljavaju i povoljne efekte na insulinsku senzitivnost pa time i na glikoregulaciju, a za pojedine lekove iz ove grupe je pokazano i da smanjuju rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa (ramipril). Ovi izuzetno povoljni efekti su rezulat inhibicije istovremeno hemodinamskih i tkivnih efekata angiotenzina II.

Svi argumenti govore u prilog uključivanju ACE inhibitora u terapiju sto je ranije moguće kod pacijenata sa Dijabetesom melitusom.

Autor: Mr Ph Sonja Đorđević